KORISNE INFORMACIJE

ZAKONI

Od 1. marta 2013. godine, uz dodatak od 01.11.2017, primjenjuje se međudržavni sporazum za zapošljavanje građana Bosne i Hercegovine, koji sveobuhvatno uređuje uslove i procedure za zapošljavanje radnika iz Bosne i Hercegovine u Sloveniji.

Zapošljavanje građana BiH na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Slovenije i Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o zapošljavanju građana Bosne i Hercegovine u Republici Sloveniji zahtijeva radne dozvole koje izdaje Zavod za zapošljavanje Republike Slovenije i smatraju se kao neophodna saglasnost u postupku pred Upravnom jedinicom, koji na osnovu toga izdaje EDPD (jednstvena dozvola za boravak i rad).
  1. Izdavanje radnih dozvola u skladu sa međudržavnim Sporazumom o zapošljavanju građana BiH u Sloveniji
  1. Uvodna objašnjenja
    Od 1.2013, kada je pokrenut Sporazum između Vlade Republike Slovenije i Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o zapošljavanju državljana BiH u Sloveniji (Sporazum) i Protokola o sprovođenju Sporazuma o zapošljavanju, Službeni glasnik 92/2012, Ratifikacija: http: / /vvv.sluzbenilist.ba/page/akt/N8vDg15Ist0= zajedno sa Sporazumom o izmjenama i dopunama Sporazuma, Službeni glasnik BiH broj 6, strana 10, dana 07.20.2017, koja se primenjuje od 1. 11. 2017 za novozaposlene državljane BiH, se reguliše na osnovu Sporazuma (izuzev izuzetaka predviđenih Sporazumom). Sporazumom i Protokolom utvrđeni su uslovi i postupak zapošljavanja građana Bosne i Hercegovine, kao i uslovi i postupci za izdavanje dozvole kojim se dozvoljava zapošljavanje radnika BiH u Sloveniji. U skladu sa Sporazumom, za novozaposlene radnike iz BiH, moguće je samo uz saradnju službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini (BiH ARZ), na osnovu dostavljenih slobodnih radnih mesta za odabir odgovarajućih kandidata i proslediti ih poslodavcu na konačni izbor. Kada su kandidati već poznati, ARZ-BiH provjerava da li kandidati ispunjavaju potrebne uslove i spremni su prihvatiti ponuđeni posao.

  2. Područje primene
    Nakon stupanja na snagu Sporazuma, novo zapošljavanje građana BiH u Sloveniji je moguće samo na osnovu Sporazuma. Izuzeci su određeni Sporazumom. Postupci se vode po starom odnosno se sporazum ne primenjuju na građane Bosne i Hercegovine:
    1. koji su na dan stupanja na snagu sporazuma zakonito zaposleni u zemlji zapošljavanja. Sporazum se odnosi na radnike iz BiH koji tek dolaze na posao u Sloveniju. Sporazum se ne odnosi na radnike koji imaju regulisano prebivalište u Sloveniji;
    2. u slučaju sezonskog zapošljavanja, zapošljavanja rukovodilaca, zaposlenja ili dobrovoljnog rada za obuku i usavršavanje u oblasti medicine;
    3. kojima je odobreno odobrenje za stalni boravak u zemlji zaposlenja u skladu sa zakonom;
    4. koji borave na osnovu spajanja porodice u državi zapošljavanja;
    5. koji borave u državi zapošljavanja na osnovu zakona koji reguliše međunarodnu zaštitu;
    6. koji su priznati kao istraživači u zemlji zapošljavanja u skladu sa zakonom;
    7. koji osnivaju ili suosnivaju lično preduzeće u zemlji zaposlenja i zastupaju kompaniju ili se registruju kao samostalni preduzetnici na osnovu osnivačkih prava;
    8. koji na osnovu obrazovanja u zemlji zaposlenja mogu dobiti ličnu radnu dozvolu u skladu sa zakonom zemlje zapošljavanja;
    9. na koja se primenjuje Direktiva Saveta 2009/50 / EC od 25. maja 2009. o uslovima ulaska i boravka državljana trećih zemalja u svrhu visokokvalifikovanog zaposlenja - Plava karta.

  3. Uslovi za zapošljavanje radnika po Sporazumu
    • Podnosioci prijava su registrovani kao nezaposleni kod nadležnih javnih službi za zapošljavanje u BiH (ARZ-BiH) i imaju više od 18 godina,
    Ne postoje odgovarajući domaći kandidati na tržištu rada u Sloveniji za ponuđeno slobodno mesto,
    • Poslodavac ispunjava zakonske uslove za zapošljavanje stranca (član 17 ZZSDT).
  + Dokumenti:
  • Sporazum o zapošljavanju Slovenija – BiH 01.03.2013
  • Protokol o sprovođenju sporazuma Slovenija – BiH 01.03.2013
  • Sporazum o izmjenama sporazuma i protokola o zapošljavanju Slovenija – BiH 2017




POSTUPAK ZAPOŠLJAVANJA PO SPORAZUMU

Ako želite u Republici Sloveniji boraviti radi zapošljavanja, morate podnijeti zahtjev za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad.

Zahtev za izdavanje jedne dozvole za boravak i rad, možete podneti sami, vaš poslodavac ili zastupnik ugovornih strana. Zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole moraju biti priloženi dokazi, na osnovu kojih se utvrđuje ispunjavanje uslova boravka, kao i dokazi na osnovu kojih se utvrđuje ispunjavanje uslova za zapošljavanje ili rad.

Jedna dozvola za boravak i rad vam omogućava da uđete u zemlju, kao i da prebivate i radite u Republici Sloveniji.

Ako ste zaposleni na osnovu radne dozvole, imate sva prava i obaveze u skladu sa nacionalnim zakonom, a posebno Zakonom o radnim odnosima, kao što su plata, radno vrieme, pauze, odmor, zaštita na radu i druga prava.

Izvor:
http://infotujci.si/

POSTUPAK NA ZAVODU RS ZA ZAPOŠLJAVANJE
  1. Preliminarni postupak posredovanja radnika iz BiH
  1. Postupak izbora radnika migranata počinje na inicijativu poslodavca (ili Agencija, koje na osnovu ovlašćenja organizuje sve neophodne postupke), koji raspiše slobodno radno mesto na obrazacu PDM-KTD kod Zavoda za zapošljavanje Slovenije. U tom slučaju obavezno se u potpunosti popuni rubrika 3.d) radnik koji dolazi na osnovu bilateralnog ugovora o zapošljavanju. Ako poslodavac već ima poznatog kandidata, on takođe može podneti zahtjev na obrazacu TUJ-BIH 1 zajedno sa Prilogom 2. Uz podnošenja zahtjeva za radnu dozvolu, potrebno je platiti administrativnu taksu. Ugovor o radu mora biti zaključen na najmanje godinu dana.

  2. Zavod za zapošljavanje Slovenije proverava:
    • da li postoje odgovarajući domaći kandidati u registru nezaposlenih,
    • drugi uslovi za novo zapošljavanje stranca (u skladu sa članom 17 ZZSDT);
    • zahteva podatke od FURS-a o poravnanim poreskim obavezama,
    • pozove poslodavca da pruži nedostajuće podatke o smještaju, o prethodnim razgovorima i druge informacije potrebne za podnošenje zahtjeva za posredovanje radnika iz BiH.


  3. Ako su ispunjeni svi uslovi iz tačke 1. i 2. prethodne procedure, Slovenački Zavod pripremi dokument Osnovni podaci o poslodavcu i slobodnom radnom mestu i šalje ga elektronskim putem Agenciji za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine (ARZ-BiH). Istovremeno Zavod obaveštava podnosioca zahteva za slobodno radno mesto (PDM) da je proslijedio zahtjev za posredovanje kandidata iz BiH službama za zapošljavanje u BiH, koji će podnosiocu dati listu kandidata ili informacije o mjestu i vremenu intervjua sa kandidatima.


  4. Ako nisu ispunjeni svi uslovi iz tačke 1. i 2., odnosno ako podnosioc zahteva PDM-a ne dopuni nedostajuće podatke na osnovu poziva Slovenačkog Zavoda, Zavod izdaje Obaveštenje o nemogućnosti posredovanja radnika iz BiH, uz objašnjavajuće razloge zbog kojih posredovanje nije moguće. Ako je poslodavac već podneo zahtev za izdavanje radne dozvole, Zavod će zbog nemogućnosti posredovanja donijeti odluku o odbijanju.


  5. Celokupni postupak pri Zavodu (od podnošenja PDM-a) očekuje se da traje najviše 15 dana.


  6. Ukoliko je prilikom podnošenja PDM-KTD obrazca poslodavac istovremeno podneo zahtev za zapošljavanje radnika, Zavod će nastaviti postupak izdavanja dozvole odmah po prijemu potvrđene dokumentacije od ARZ BiH.

Upozorenje!
Zahtev za zapošljavanje radnika na obrazac TUJ-BIH može se podneti istovremeno sa obrascem PDM-KTD, ili najkasnije u roku od 30 dana od dana izdavanja obaveštenja Osnovni podaci o poslodavcu i slobodnom radnom mestu.

Sve postupke može izvršiti Agencija nadležna za zapošljavanje, na podlozi ovlašćenja poslodavaca i kandidata!
 Prijava
  1. Postupak za izdavanje dozvole po Sporazumu

  1. Po završetku izbora kandidata i sklapanju ugovora o radu, poslodavac podnosi zahtev za izdavanje dozvole na Zavodu za zapošljavanje RS na obrazcu TUJ-BiH-1, zajedno sa Prilog 2. Administrativna taksa se plaća uz podnošenje zahtjeva za radnu dozvolu.
    Ugovor o radu mora biti zaključen za najmanje godinu dana.

Važno!
S obzirom na činjenicu da u ugovoru o radu, vreme trajanja postupka izdavanja dozvole za rad i jedne dozvol za boravak i rad, nije moguće precizno odrediti početak radnog odnosa, preporučuje se, da se u ugovoru o radu upiše "željeni početak radnog vremena (datum) ili od dobijanja svih potrebnih dozvola (dozvole za rad i jedne dozvole za boravak i rad), do: željenog trajanja radnog odnosa" (koji je prema odredbama Sporazuma ne može biti manji od jedne godine).

Trajanje ugovora o radu na osnovu sporazuma je najmanje godinu dana, što je takođe upozorenje Višeg suda za rada i socijalna pitanja (u svojoj odluci br. 73/2016 Pdp dana 19. 5. 2016), kada je odlučeno, da je ugovor o radu, koji je zaključen na osnovu navedenog Sporazuma za kraći period od godinu dana, u tom delu (o određivanju trajanja ugovora o radu) je nevažeći, jer je u suprotnosti sa važećim propisima. Shodno tome, nije dozvoljeno menjanje ugovora o radu, koje je podneto na osnovu ugovora odobrenog za radnu i boravišnu dozvolu, koji se odnosi na ugovor priložen uz zahtev za radnu dozvolu.


  1. Zavod za zapošljavanje R. Slovenije odlučuje o zahtevu za izdavanje radne dozvole najkasnije u roku od 15 dana od prijema kompletnog zahteva. Pošto su zakonski uslovi za izdavanje dozvole već ispitani u prethodnom postupku, u ovom postupku se proverava samo ispunjavanje uslova na strani radnika (obrazovanje, drugi potrebni uslovi) i eventualna pravosnažna kazna poslodavca u vremenu od završetka prethodnog postupka do prijave za radnu dozvolu.


  1. Dozvola za rad
Dozvola se izdaje na period od tri godine. Izdaje se na zahtev poslodavca (kao dozvola za zapošljavanje), međutim radnik migrant ima nakon prve godine rada, koji mora biti zaposlen kod poslodavca koji je podneo zahtev za dobijanje dozvole za rad, osnosno kod njegovog pravnog naslednika, slobodan pristup tržištu rada (kao ličnu radnu dozvolu).
Dozvolu dobija poslodavac, a nakon dolaska u R. Sloveniji takođe radnik migrant.
Kada radnici koji dolaze da rade u Sloveniju na osnovu Sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom, radni odnos prestane tokom prve godine rada, radna dozvola se poništava.
Kada radni odnos prestane u toku prve godine zaposlenja, radna dozvola se ne poništava:
  • ako radniku uvaže naknadu za nezaposlenost ili
  • ako je radni odnos prestao zbog vanrednog odkaza ugovora o radu iz razloga na strani poslodavca i ako radnik migrant u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa sklopi novi ugovor o radu kod drugog poslodavca, a za isto radno mesto.
 
  1. Produženje dozvole
Pre isteka dozvole na osnovu Sporazuma, radnik migrant može zatražiti produženje dozvole.
Zahtev za produženje dozvole podnosi radnik migranat u Zavodu za zapošljavanje R. Slovenije na obrazcu TUJ-BiH-2. Priloži ugovor o radu koji je potpisan sa poslodavcem i potvrdu o plaćanju takse za radnu dozvolu.
Dozvola se može produžiti za naredne 3 godine ako radnik migrant ispunjava jedan od sledećih uslova:
  • ima ugovor o radu za najmanje još jednu godinu i priznato pravo na spajanje porodice u skladu sa zakonom u zemlji zapošljavanja;
  • bio je zaposlen najmanje 1 godinu pre isteka dozvole i ima ugovor o radu za najmanje još 1 godinu;
  • je u toku važenja dozvole obavljao stručne poslove najmanje 1 godinu i ima ugovor o strukovnom zapošljavanju za još najmanje godinu dana;
  • je u toku važenja dozvole pridobio dodatna znanja ili profesionalne kvalifikacije i na osnovu toga obavljao strukovni posao najmanje 6 meseci, i
  • ima ugovor za strukovno zapošljavanje za najmanje još 1 godinu.
Pri molbi za produženje dozvole na osnovu strukovnog zapošljavanja mora Slovenački Zavod za zapošljavanje pre produžetka dobiti pismenu saglasnost od nadležne institucije u zemlji porekla (ARZ-BiH).

POSTUPAK NA UPRAVNOJ JEDINICI
Kada kandidat dobije radnu dozvolu, potrebno je zahtev podneti na nadležnoj upravnoj jedinici radi dobijanja jedinstvene dozvole za boravak i rad. Nakon podnošenja ovog zahteva, podnosilac prijave mora podneti otiske prstiju ambasadi u svojoj zemlji. Kada kandidat dobije jednstvenu dozvolu za boravak i rad, izdaje se kartica koju kandidat takođe preuzima u ambasadi, u svojoj matičnoj zemlji.
Sve postupke može izvršiti Agencija nadležna za zapošljavanje, na podlozi ovlašćenja poslodavaca i kandidata! 
Prijava



LIČNI PRIHODI

PROSEČNE ZARADE

Osoba koja ima ugovor o zapošljavanju mora primiti isplatu u novčanom obliku za obavljeni rad. Minimalna zarada određena je zakonom, a od januara 2019. godine iznosi 886,63 evra bruto. U tom kontekstu treba napomenuti da bruto zarada predstavljaju ukupan iznos zarade gde se pored neto isplate uzimaju u obzir i svi doprinosi: doprinosi za socijalno osiguranje, penzijsko i socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje, doprinos za zapošljavanje, roditeljska naknada i akontacija poreza.

Isplata koju radnik prima za obavljeni posao na njegov račun naziva se neto isplata. Neto isplata ne uzima u obzir nadoknadu troškova rada.

Osnovna plata predstavlja fiksni dio zarade i određuje se prema složenosti posla za koji je radnik zaključio ugovor o radu. U kolektivnim ugovorima po sektorima, minimalne osnovne plate mogu se propisati po vrsti posla ili propisanom obrazovanju.

Pored osnovne plate, u slučaju posebnih radnih uslova, radnik ima pravo na različite dodatke za platu. Dodaci pripadaju radniku za posebne uslove rada koji proističu iz rasporeda radnog vremena: za noćni rad, prekovremeni rad, rad u nedelju, rad na praznike i rad slobodnim danima, u skladu sa zakonom. Dodatak posebnim uslovima rada koji proističu iz posebnih radnih opterećenja, štetnih uticaja na životnu sredinu i opasnosti na radu, koji nisu uključeni u složenost posla, mogu se odrediti kolektivnim ugovorom. Visina naknada se obično određuje kao procenat osnovne plate za puno radno vreme ili odgovarajuće dnevnice.

Radniku takođe pripada dodatak za minuli rad. Visina naknade za minuli rad se utvrđuje u kolektivnom ugovoru za pojedinačne delatnosti, i u većini slučajeva iznosi 0,5% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada.

Radnik ima pravo na nadoknadu troškova vezanih za rad, što predstavlja nezavisnu celinu i nije uključeno u isplatu za rad. U skladu sa zakonom, poslodavac mora radniku da obezbedi nadoknadu troškova: za hranu tokom rada, za prevoz do posla i sa posla, za nadoknadu troškova nastalih prilikom obavljanja određenih dužnosti i zadataka na službenom putovanju. Minimalni iznos naknade troškova definisan je kolektivnim ugovorom za pojedinačne delatnosti.

Svaki radnik koji ima pravo na godišnji odmor, ima pravo na godišnji regres, a minimalna vriednost regresa je iznos jedne minimalne zarade. Regres se isplaćuje jednom godišnje, najkasnije do 1. juna tekuće godine. Međutim, kolektivnim ugovorom za pojedinačne delatnosti može se odrediti kasniji rok za plaćanje regresa, ali najkasnije do 1. novembra tekuće kalendarske godine.

Izvor:
https://mladipodjetnik.si/podjetniski-koticek/racunovodstvo/kako-je-sestavljena-placa

Prosečne zarade za pojedine sektore, gde najčešće zapošljavaju stranci:
Stolar i tesar: 930 EUR neto
Krojačica: 812 EUR neto
Proizvodni radnik u proizvodnji gumenih proizvoda: 1118 EUR neto
Obrađivač drveta, proizvodnja proizvoda iz drveta: 905 EUR neto
Radnik u proizvodnji metalnih proizvoda: 1000 EUR neto
Radnik u proizvodnji karoserije za vozila, proizvodnju prikolica i poluprikolica: 1000 EUR neto
Radnik u proizvodnji delova i opreme za vozila: 988 EUR neto
Instalater električnih instalacija i uređaja: 840 EUR neto
Popravka teretnih i drugih vozila: 1350 EUR neto
Građevinski radnik niskogradnje: 900 EUR neto
Radnik pripremnih radova na gradilištu: 850 EUR neto
Posluživanje hrane i pića: 731 EUR neto
Špediter: 1090 EUR neto
Pomoćnik v kuhinji: 758 EUR neto
Radnik za podove i zidove: 715 EUR neto
Poštar ili druge kurirske aktivnosti: 1016 EUR neto
Čistač/čistačica: 632 EUR neto

Podaci se odnose na mesec avgust 2018. godine, dok je prosečna procena data od strane Zavoda za statistiku Republike Slovenije.

Izvor: https://www.stat.si/StatWebArhiv/prikazi-novico?id=7747&idp=15&headerbar=13

PORESKO REZIDENTSTVO
Osoba je poreski nerezident ako nema zvanično prijavljeno stalno prebivalište, ili centar njegovih ličnih i ekonomskih interesa u Sloveniji, ili je prisutan u Sloveniji u bilo kojem periodu u poreskoj godini, u ukupnom iznosu kraćem od 183 dana.

Poreski nerezidenti, kao i poreski rezidenti, su obavezni da plaćaju porez na dohodak građana. Razlika je sledeća:
  • Rezidenti Slovenije su lica koja su dužna da plaćaju porez na dohodak svih prihoda, bez obzira na to gde su postignuti (imaju izvor u Sloveniji ili izvan Slovenije).
  • Nerezidenti Slovenije su obavezni da plaćaju porez na dohodak samo iz prihoda u Sloveniji.
Poreski nerezidenti podležu porezu na dohodak po određenim stopama, a ne progresivnim, kao što je slučaj sa rezidentima, i u principu nemaju pravo na odbitke i smanjenje poreza.

Ako osoba dolazi u Sloveniju radi obavljanja posla, mora dobiti poreski broj u svrhu primanja ili plaćanja prihoda.

Pre isteka perioda od šest meseci mora se podneti zahtev za regulisanje rezidentstva. Nakon isteka perioda od šest meseci važno je da osoba uredi svoj rezidentski status. To se uređuje popunjavanjem formulara na FURS-u.

POREZ
Porez na dohodak je porez na dohodak fizičkih lica. Svi prihodi se oporezuju, osim onih koji se ne smatraju prihodom prema Zakonu o porezu na dohodak građana (nasleđe, dobitak od igara na sreću ...) i onima koji su oslobođeni poreza na dohodak građana (dečiji dodatak, porodični dodatak, određena pomoć i subvencije ...).

Rezident R.Slovenije je odgovoran za plaćanje poreza na dohodak od ukupnog prihoda; od prihoda od izvora u Sloveniji i izvan Slovenije. Nerezident Republike Slovenije je odgovoran za plaćanje poreza na dohodak od prihoda od izvora u Sloveniji. Kada se smatra da je dohodak izvor u Sloveniji, on se definiše Zakonom o porezu na dohodak.

Obaveštenje o lestvici za procenu poreza na dohodak i olakšice za 2018

Stopa poreza na dohodak:
 
Ako je neto godišnja poreska osnovica u evrima   Porez na dohodak u eurima
Nad Do    
  8.021,34   16 %
8.021,34 20.400,00 1.283,41 + 27 % nad 8.021,34
20.400,00 48.000,00 4.625,65 + 34 % nad 20.400,00
48.000,00 70.907,20 14.009,65 + 39 % nad 48.000,00
70.907,20   22.943,46 + 50 % nad 70.907,20
Prilikom izračunavanja akontacije poreza na dohodak fizičkih lica od prihoda od zaposlenja, koje je platio glavni poslodavac, primenjuju se poreske stope za poresku godinu 2018, a skala se računa na 1/12 godina:
Ako je neto godišnja poreska osnovica u evrima   Porez na dohodak u eurima
Nad Do    
  668,44   16 %
668,44 1.700,00 106,95 + 27 % nad 668,44
1.700,00 4.000,00 385,47 + 34 % nad 1.700,00
4.000,00 5.908,93 1.167,47 + 39 % nad 4.000,00
5.908,93   1.911,95 + 50 % nad 5.908,93
    Poreske olakšice:  
  1. Opšte olakšice
Iznos ukupne opšte olakšice zavisi od ukupnog prihoda u 2018. godini:
Ako je ukupan prihod u evrima Porez na dohodak u eurima
Nad Do  
  11.166,37 6.519,82
11.166,37 13.316,83 3.302,70 + (19.922,15-1,49601 X ukupni dohodak)
13.316,83   3.302,70
Prilikom izračunavanja akontacije poreza na dohodak fizičkih lica od mesečnog prihoda iz radnog odnosa, uzima se u obzir:
Ako je mesečni bruto prihod od radnog odnosa u evrima   Iznos opšte olakšice u eurima
Nad Do  
  930,53 543,32
930,53 1.109,74 275,22 + (1.660,18 - 1,49601 x bruto dohodak)*
1.109,74   275,22
Ukoliko zaposleni ne želi da uzme u obzir povećanu opštu olakšicu prilikom obračuna akontacije poreza na dohodak fizičkih lica, poreska osnovica se smanjuje za 275,22 evra.

  1. Lične olakšice
Svrha Godišnja olakšica u eurima Mesečna olakšica u eurima
invalidu sa 100% fizičkim oštećenjem 17.658,84 1.471,57
 
  1. Posebna lična olakšica
za rezidenta, koji se školuje i ima status đaka ili studenta, iznosi 3.302,70 eura,

  1. Posebna olakšica
  • za izdržavanje dece
  Godišnja olakšica u eurima Mesečna olakšica u eurima
Za prvo izdržavano dete 2.436,92 203,08
Za izdržavano dete, kome je potrebna posebna nega   8.830,00   735,83
Za drugo izdržavano dete 2.649,24 220,77
Za treće izdržavano dete 4.418,54 368,21
Za četvrto izdržavano dete 6.187,85 515,65
Za peto izdržavano dete 7.957,14 663,09
Za svu narednu izdržavanu decu, iznos oslobađanja povećan je za 1.769,30 evra (mesečno za 147,44 evra) u odnosu na iznos naknade za ranije izdržavano dete.

  • za svakog drugog izdržavanog člana porodice
 
Godišnja olakšica u eurima Mesečna olakšica u eurima
2.436,92 203,08
KREDITNA SPOSOBNOST
Dobijanje kredita je malo teže za strance. Najčešće su uslovi: stalno prebivalište, žirant i podatak kod koga poslodavca ste zaposleni.



SMEŠTAJ I TROŠKOVI ŽIVOTA

Nekretnine: iznajmljivanje soba, iznajmljivanje stana
Ljubljana: cena 150 EUR – 200 EUR
http://www.bolha.com/nepremicnine/stanovanja/stanovanja-ljubljana
http://www.mkvadrat.si/seznam
http://www.nepremicninskioglasnik.com

Maribor: cena 120 EUR – 200 EUR
http://www.oglasi.si/nepremicnine/soba
https://www.moja-dejavnost.si/poceni-sobe-maribor/sobe-mali/MMxs2RBd
http://poceni-sobe.si/

Celje, Velenje: cena 130 EUR – 190 EUR
http://www.bolha.com/nepremicnine/stanovanja/?reType=soba&location=Savinjska%2FCelje%2F
http://www.velenje.com/OGLASI.php?kat=NepremicnineNO

Kranj: cena 125 EUR – 190 EUR
http://www.infox.si/sobe/
http://www.nepremicninskioglasnik.com/ad/stanovanje/soba/slovenija/gorenjska/kranj/

Koper: cena 130 EUR – 180 EUR
https://www.mojcimer.si/seznam
http://www.obala.net/oglasi

Nova Gorica: cena 140 EUR – 200 EUR
http://www.sz-zip.si/podrocja-delovanja/samski-domovi-in-bivalnice/sd-ng
https://nastanitveni-dom.si/

Novo mesto: cena 140 EUR – 190 EUR
http://www.sz-zip.si/podrocja-delovanja/samski-domovi-in-bivalnice/sd-nm
https://www.vidic-center.si/sl/prenocisca-in-najem-prostorov/

Ptuj: cena 120 EUR – 180 EUR
https://www.everyhouse.si/stanovanja-za-najem/ptuj-307672

Osnovni minimalni troškovi života iznose 441,67 evra (kirija, grejanje, struja, hrana i piće).
Izvor: www.vlada.si



AUTOMOBILI

KUPOVINA AUTOMOBILA
Pri kupovini automobila preporučujemo korišćenje portala na kojem je dostupna najveća ponuda vozila u Sloveniji:
https://www.avto.net/.

REGISTRACIJA VOZILA
Stranac koji dobije dozvolu boravka u Sloveniji mora izvršiti postupak identifikacije za svoje vozilo, koji je neophodan za registraciju vozila u Sloveniji. Stranci mogu registrovati svoje vozilo na ovaj način u roku od godinu dana od dobijanja dozvole za privremeni ili stalni boravak, ali samo za vozilo koje je ranije bilo u vlasništvu i koristilo se najmanje 6 mjeseci.

U akreditovanim poslovnim jedinicama AMZS (PE Ljubljana, PE Otočec, PE Kranj, PE Celje, PE Maribor i PE Koper), postupak se takođe može izvesti za vozila kategorije M1 bez jedinstvene evropske homologacije, registrovano u zemljama koje nisu članice EU i za kategoriju L (motocikli, motocikli, tricikli i kvadricikli), JP Ljubljana i PE Otočec, kao i vozila kategorije N1 (kamioni sa maksimalnim teretom do 3500kg) i O1 i O2 (prikolice sa maksimalnim teretom do 3500kg).

Postupak
Pregled vozila se obavlja na osnovu izpunjene

Inspekcija vozila vrši se na osnovu kompletirane prijave, koja se može dobiti i od AMZS d.d., kao i plaćanje usluge.

Prilikom prijave potrebno je priložiti sledeće originale dokumenata:
  • izvirnik ali kopijo veljavnega registracijskega dokumenta oziroma prometnega dovoljenja,
  • dokaz o vlasništvu - račun za kupovinu vozila odnosno ovjeren kupoprodajni ugovor,
  • za strance dozvolu za privremeni ili stalni boravak u Republici Sloveniji
  • za vozila iz kategorija M1, N1 i L, potvrda o porezu na motorna vozila (DMV), koja je izdata sa strane Poreske uprave na osnovu obračuna nakon podnošenja izjave o emisijski adekvatnosti, koju dobijate u postupku nakon obavljenog pregleda vozila
  • carinski dokument za vozilo uvezeno iz zemlje van EU.
Zahtjev mora da glasi na ime vlasnika vozila ili u njegovo ime ovlašćeno lice koje ima pismeno odobrenje sa strane vlasnika, koje se može identifikovati sa ličnim dokumentom.

Nakon identifikacije vozila kategorije M1, N1 ili L, dobićete izjavu o emisijskoj usklađenosti, koje morate podneti poreskom organu prilikom podnošenja poreske prijave za motorna vozila (DMV). Poreski organ na poravnanju obaveza izdaje potvrdu o plaćanju (ili oslobađanju od plaćanja) DMV. Dodatne informacije o visini DMV-a dostupne su na veb stranici DURS-a.

Za vozilo stranca , za koje su izpunjeni predpisani uslovi, se nakon završenog postupka izdaje potvrda o skladnosti, koju preuzimate u enoti AMZS d.d. ., u kojoj ste izvršili postupak i gde možete obaviti bilo koji obavezni tehnički pregled i registraciju vozila.

Registracija vozila
Vozilo, bilo novo ili starije, može se registrovati u bilo kojoj organizaciji za registraciju na teritoriji Republike Slovenije. Registracione organizacije su:
  • upravne enote;
  • akreditovane organizacije, koje obavljaju tehničke preglede motornih vozila, prikolica i identifikaciju i ocenu tehničkog stanja vozila
  • pravna lica in pojedine privatne samostalne ustanove, agencije koje su registrovane za delatnost prodaje i registraciju vozila.
Za registrovano vozilo izdaje se saobraćajna dozvola i registarske tablice u propisnom broju. Registarske tablice su vezane za vozilo i za označavanje istog. Registarske tablice sa odabranim dijelom oznake vezane su za vlasnika vozila.

Za registraciju vozila potrebno je podneti sledeću dokumentciju:
  • dokazilo o izvoru in lastništvu vozila ali posameznih delov vozila, ki so bili dodatno vgrajeni, če se zaradi take naknadne vgradnje spremenijo podatki o vozilu, vpisani v prometno dovoljenje (npr. šasija, motor);
  • potvrdu o usklađenosti ili saglasnost uz registraciju vozila;
  • dokaz o osiguranju od odgovornosti za motorno osiguranje+
  • dokaz o fiksnoj godišnjoj naknadi  za korišćenje vozila u drumskom saobraćaju;
  • dokaz o tehničkoj sigurnosti vozila, koji ne sme biti stariji od 30 dana, osim vozila za koja, u skladu sa odredbama Zakona o motornim vozilima tehnički pregled nije obvezan;
  • dokaz o uplati propisanih naknada i drugih obaveza;
  • dokaz o identitetu klijenta (za fizička lica, važeći dokument, opremljen fotografijom koju izdaje državni organ, a za pravna lica dokaz o registraciji pravnog lica i ovlašćenje zakonskog zastupnika pravnog lica);
  • Saglasnost korisnika vozila, gde je primjenjivo (na primjer, vlasnik vozila nema odgovarajuću vozačku dozvolu);
  • vozačka dozvola korisnika vozila, ukoliko se podaci o važenju vozačke dozvole za kategoriju vozila koji se
  • registruju ne mogu dobiti iz službene evidencije;
  • Dokazi koji se zahtevaju prema drugim propisima (npr. Porezi, carine itd.).
Pored ostalog potrebno je još predložiti:
  • Registracija polovnih vozila, poslednji registrovani u Republici Sloveniji.
  • poslednja slovenska saobraćajna dozvola, ako je vozilo registrovano u Republici Sloveniji, i bilo koji dokaz o promeni vlasništva vozila od poslednje registracije vozila (na primer overen kupoprodajni ugovor ili račun o kupovini);
  • Registracija vozila koje je kupljeno u inostranstvu (EU in tretje države)
Poslednja inostrana vozačka dozvola ili drugi relevantni dokument koji predstavlja dokaz o vlasništvu vozila prema propisima strane države u kojoj je vozilo poslednje registrovano u slučaju da nije bilo registrovano u Republici Sloveniji;

Svaka promena koja utiče na promjenu podataka u vozačkoj dozvoli (npr. Tehnička promjena, promjena vlasništva, prebivalište ili sjedište) mora se prijaviti organizaciji za registraciju u roku od 15 dana. Vlasnik registrovanog vozila mora priložiti dokumente radi dokazivanja promene.

Više informacija o registracijama, porezima i svemu ostalom u vezi registracije vozila možete naći na veb stranici e-uprave i Javnoj agenciji Republike Slovenije za sigurnost saobraćaja (veb stranice su dostupne samo na slovenačkom jeziku).

Poslovne jedinice AMZS i radno vreme: https://vvv.amzs.si/publications

Vir:
https://www.amzs.si/storitve/pregledi-in-registracije/preverjanje-skladnosti-homologacija/vozila-zdomcev-diplomatov-in-tujcev
https://infotujci.si/vkljucevanje-v-slovensko-druzbo/motorna-vozila/registracija-vozila/

VOZAČKA DOZVOLA
U slučaju da imate uobičajeni boravak (mjesto gdje osoba boravi najmanje 185 dana u svakoj kalendarskoj godini) u Republici Sloveniji i na osnovu boravišne dozvole u Republici Sloveniji, onda vam je dozvoljeno  jednu godinu od datuma prijave boravka sa važečom vozačkom dozvolom, koju vam je izdao pristojni organ vaše matične države voziti v Republici Sloveniji ona motorna vozila za koja vam je bila izdata vozačka dozvola.

Ukoliko imate uobičajeno prebivalište u Republici Sloveniji, možete zatražiti zamenu važeće vozačke dozvole za slovenačku vozačku dozvolu kada ispunjavate uslove za vožnju motornih vozila. Slovenačka vozačka dozvola vam se izdaje ako prođete praktični deo ispita.

Nakon zamene, vozačka dozvola izdata u inostranstvu biće vraćena organu koji je izdao vašu dozvolu u vašoj zemlji.

Zahtev za zamenu vozačke dozvole možete podneti u bilo kojoj administrativnoj jedinici i morate dostaviti:

Dosadašnju vozačku dozvolu,
  • Važeču lekarsku potvrdu,
  • Fotografiju dimenzije 35 x 45 mm, koja prikazuje vašu istinsku sliku i nije retuširana,
  • Dokaz o izmirenju upravne takse (18,10 EUR) i obrasca vozačke dozvole (3,27 EUR),
  • dokaz da ste prilikom dobijanja vozačke dozvole ispunili uslov o boravku u zemlji koja je izdala važeću vozačku dozvolu ili ste studirali u toj državi najmanje šest meseci.
Možete kontaktirati bilo koju školu na vašem području kako biste polagali praktičnu obuku.

VINJETA
Vinjeta je nalepnica koja omogućava korisnicima vozila do 3,5 tone maksimalno dozvoljene mase neograničeno korišćenje autoputeva i ekspresnih puteva u datom vremenskom okviru.

Godišnja vinjeta: 110,00 EUR
Mesečna vinjeta: 30,00 EUR
Nedeljna vinjeta; 15,00 EUR




PORODICA

SPAJANJE PORODICE
Pravo na spajanje porodice imate ukoliko ste u Sloveniji već jednu godinu na osnovu dozvole za privremeni boravak i ista vam je produžena još na jednu godinu ili imate važeću dozvolu za stalni boravak.

Spajanje porodičnih članova bez periodičnog ograničenja

Imetniki modre karte EU, delavci na področju raziskav in visokega šolstva, premeščeni delavci iz tretje države v Slovenijo in dolgotrajno premeščeni delavci iz druge države EU v Slovenijo lahko združujete družino brez časovne omejitve. Prošnjo za družinske člane lahko oddate istočasno kot svojo prošnjo za izdajo dovoljenja za prebivanje. Prav tako lahko predčasno združite družino, če je vaše prebivanje v interesu države – o interesu združitve družine poda mnenje tisto ministrstvo ali državni organ, ki ima tudi interes za vaše prebivanje v Sloveniji. Upravna enota o prošnji za združitev družine odloči na podlagi predloženega mnenja.

Vlasnici EU plave karte, istraživači i zaposleni u visokom obrazovanju, prenijeli radnike iz trećih zemalja u Sloveniju i dugoročne radnike iz druge zemlje EU mogu vršiti spajanje porodice bez periodičnog ograničenja. Možete se prijaviti za članove porodice istovremeno sa vašom prijavom za boravišnu dozvolu. Možete i da se pridružite porodici ranije ako je vaš boravak u interesu zemlje - mišljenje ministarstva ili državnog organa koje vas zanima za vaš boravak u Sloveniji je mišljenje o ponovnom ujedinjenju porodice. Administrativna jedinica odlučuje o zahtevu za spajanje porodice na osnovu dostavljenog mišljenja.

Porodični članovi su:
  • zakonski supružnik, partner u partnerskoj zajednici il partnerskoj vezi, sa kojim živite duži vremenski period u životnoj zajednici
  • vaša maloletna ne venčana deca,
  • maloletna deca vašeg vanbračnog partnera, partnera u partnerskoj zajednici ili partnerskoj vezi sa kojim živite duži vremenski period u životnoj zajednici
  • ukoliko ste maloletni, mogu biti porodični članovi i vaši roditelji, sa kojima ste pre dolaska u Sloveniju živeli u porodičnoj zajednici,
  • punoletna deca,  nevenčana deca i roditelji vašeg zakonskog partnera, partneri u partnerskoj zajednici ili partnerskoj vezi, sa kojim živite duži vremenski period u životnoj zajednici koje morate  po zakonu koji nalaže država čiji ste državljanin, da jih izdržavate
Morate ispunjavati uslove za sve članove porodice i morate obezbediti i prezentirati dovoljno sredstava za sebe i za sve članove porodice koje namjeravate da spajate u proteklih šest mjeseci i za mjesec u kojem je podnesen zahtjev ili mjesec odluke nadležnog organa o prijavi.

Uslovi:
Sredstva za članove porodice evidentiraju se po istim kriterijumima kao i finansijska socijalna pomoć, precizno prema kriterijumu.

Primer: Stranac koji je zaposlen na puno radno vrijeme mora obezbediti suprugu u sličaju njene nezaposlenosti i maloljetno dijete i mora osigurati sredstva za sebe (1,00 kriterijum), za ženu (0,57 težine) i za dijete (0,59 kriterijum). Osnovni iznos minimalnog prihoda (kriterijum 1) se menja, trenutno je: OVDJE.

Dozvolu članova vaše porodice možete produžavati sve dok važi vaša dozvola. Na primer, ako ste živeli u Sloveniji već tri godine, a članovi vaše porodice imaju dve godine na osnovu spajanja porodice, a vaša dozvola je produžena za još šest mjeseci, znači da će biti produžena na šest mjeseci i vašim članovima porodice.

U slučaju smrti ili razdvajanju partnera, koji su bili zajedno najmanje 3 godine u Sloveniji, u tom slučaju dozvola članu porodice može se obnoviti jednokratno.

OBRAZOVANJE
Predškolsko vaspitanje
Pre upisa u osnovnu školu možete decu upisati u vrtić. To je ustanova za vaspitavanje i obrazovanje, sprovodi vaspitavanje, s tim da upis nije obavezan. Predškolsko vaspitavanjelahko sprovode privatni i javni vrtići.

Predškolsko vaspitavanje dece deli se na dva razdoblja:
  • prvo razdoblje: deca u starosti od 1 do 3 godine,
  • drugo razdoblje: deca u starosti od 3 godine do upisa u osnovnu školu.


Vaspitna nastava u vrtićima sprovodi se na slovenačkom jeziku.

Deca koja su napunila do 11 meseci starosti mogu biti uključena u vrtić sve do njihovog polaska u osnovnu školu. Predškolsko obrazovanje pruža opština, što je jedan od njihovih temeljnih zadataka - zbog toga opštine kreiraju i finansiraju vrtić, ali roditelji nisu vezani za vrtiće u opštini prilikom stalnog ili privremenog boravka, nego možete izabrati vrtić u bilo kojoj opštini.

Upis u vrtić je uglavnom u martu, a u nekim slučajevima traje i završava se u februaru. Najbolje je da se raspitate o rokovima prijave u  vrtiću u koji konkretno želite da prijavite vaše dete.

Prijavu za dete u vrtić poseduje svaki vrtič primerak za sebe, stoga nađite ili kontakt vrtića u koji želite da uključite vaše dete putem internetnih stranica ili idite lično u njihovu kancelariju i konsultujte se na vreme, gde će vam pojasniti sve postupke i rokove koje treba da ispunite i naravno spisak dokumentacije koja vam je potrebna, prilikom prijave deteta u vrtić.

Po pravilu, roditelji moraju platiti barem dio troškova predškolskog obrazovanja. Usluga se plaća mesečno. Troškovi vrtića zavise od nekoliko faktora:  
  • vrsta programa (poludnevni, dnevni ili skraćeni program),
  • starostno razdoblje
  • javni ili privatnii vrtić,
  • obština, v kojoj je vrtić.
Ukoliko niste poreski obveznici u Republici Sloveniji, morate platiti punu cijenu usluge. Možete podnijeti različite subvencije ili smanjiti plaćanja poreskim obveznicima.

Osnovnoškolsko obrazovanje
U Sloveniji je osnovno obrazovanje obavezno i traje 9 godina. Podijeljen je na tri trogodišnja perioda. U prvom periodu (1.-3. razred) većinu predmeta predaje nastavnik. U prvom razredu, pola časova prisutan je i dodatni nastavnik, koji se angažuje po potinju vaspitavanja dece.

U Republici Sloveniji osnovno obrazovanje je obavezno za učenike od 6 do 15 godina!

Roditelji u prvom razredu osnovne škole upisujete decu koja će završiti šestu godinu u kalendarskoj godini i u kojoj će pohađati školu. U februaru, upisujeteu dijete za sljedeću školsku godinu u školskom okruženju u kojem živite.

Srednješkolsko obrazovanje
Srednješkolsko obrazovanje se v Republici Sloveniji deli na uopšte (gimnazije), zanatsko in strukovno obrazovanje.

Uopšte obrazovanje traje 4 godine i završava se sa maturom kao oblik spoljašnje provere znanja te pored upisa na univerzitet omogučava takođe uključenje u  programe višeg i višeškolskog strukovnog obrazovanja.

Poklicno in strokovno izobraževanje pripravlja vajence in dijake predvsem na opravljanje poklica. Šolanje lahko traja od dveh do pet let, odvisno od posameznega programa. Konča se z zaključnim izpitom, programi srednjega strokovnega izobraževanja pa s poklicno maturo omogočajo tudi vključitev v programe višjega in visokošolskega strokovnega izobraževanja.

Ponegde imaju studenti mogučnost korišćenja smeštaja u studentskim domovima.



OSTALA PRAVA

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Zdravstveno osiguranje obezbeđuje odgovarajuću zdravstvenu i socijalnu sigurnost što se tiče bolesti i fizičkih povreda, jer pokriva troškove koji nastanu prilikom navedenih situacija.

V Republici Sloveniji imamo 
obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Stranci koji nisu uključeni u zdravstveno osiguranje u Republici Sloveniji imaju pravo na hitne ili neophodne zdravstvene usluge za koje je plaćanje obezbeđeno u skladu sa evropskim pravnim redom, međunarodnim ugovorima ili sa državnog budžeta.

Obavezno zdravstveno osiguranje
Osnovni oblik zdravstvenog osiguranja je obavezan za sva lica u Republici Sloveniji. Obavezno zdravstveno osiguranje pokriva samo troškove osnovne zdravstvene zaštite ali ne obezbeđuje pokrivenost svih troškova nastalih prilikom lečenja.

Ukupno pokriće troškova pružena je samo deci, učenicima i studentima koji redovno studiraju, kao i u određenim bolestnim stanjima i uslovima, dok za ostale usluge obavezno osiguranje obezbeđuje samo određeni procenat cene usluge.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje

Dodatno osiguranje pokriva razliku između pune cene i proporcije obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Vi pokrivate premiju osiguranja za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i obezbedite osiguranje bilo kojeg društva za osiguranje koje reguliše zdravstveno osiguranje.

Pravo na novčanu nadoknadu pripada osobi koja je nezaposlena. Novac, koji osoba primi, se isplaćuje u Sloveniji i ne isplaćuje se u neku drugu zemlju. Samo lica koja imaju dozvolu za stalni ili privremeni boravak u Sloveniji i lica registrovana na Zavodu za zapošljavanje kao nezaposleni mogu dobiti novčanu nadoknadu.

Imate pravo na novčanu  nadoknadu;
  • ako ste bili osigurani u primeru nezaposlenosti najmanje 9 meseci u poslednje 2 godine,
  • Ako ste mlađi od 30 godina i imali uređeno osiguranje od nezaposlenosti za najmanje 6 meseci nezaposlenosti u poslednje 2 godine,
  • ako su bili plaćani doprinosi za iz naslova osiguranja u slučaju nezaposlenosti (sa izuzetkom osoba koje su bile u osiguranje uključene sa naslova radnog odnosa, u tom slučaju poslodavac kao lice koje je dužno da plati doprinose, a da nisu bili plaćeni)
  • ako ste nezaposleni i vaš radni odnos nije se prekinuo po vašoj krivici ili volji, a ispunjavate druge zakonom određene uslove sa tog naslova
  • ako se prijavite na Zavod za zapošljavanje i podnesete zahtev za primenjivanje prava na novčanu naknadu u roku od 30 dana od dana prestanka obaveznog osiguranja.

NOVČANA NADOKNADA U SLUČAJU NEZAPOSLENOSTI

POSTUPAK ZA DOBIJANJE NOVČANE NADOKNADE

  1. Korak 1: Na Zavodu za zapošljavanje Republike Slovenije možete se proijaviti putem obrasca za priznavanje prava na novčanu naknadu. Obrazac prijave možete dobiti u Zavodu za rad, na veb stranici Zavoda za zapošljavanje Slovenije, na linku:https://www.ess.gov.si/_files/11139/ZRSZ_vloga_za_denarno_nadomestilo.pdf ili ga možete oddati elektronskim putem na internetnim stranicama Zavoda Republike Slovenije za zaposlovanje.
  2. Korak 2: Potreban vam je ugovor o radu i relevantni dokaz o prestanku radnog odnosa u slučaju da ugovor nije istekao zbog isteka roka. U ovom slučaju treba priložiti i aneks uz zahtev.
  3. Korak: u slučaju da ste zadnjih 8 meseci primali novčanu nadoknadu za slučaj nezaposlenosti, primali nadoknadu plate radi bolesti, porodiljskog ili invaliditeta, morate uz zahtev priložiti i potvrdu o prosečnoj plati. Mlađi od 30 godina starosti, koji ste bili osigurani za slučaj nezaposlenosti najmanje 6 meseci, morate predložiti potvrdu o prosečnoj plati koju ste primali u zadnjih 5 meseci. Obrazac t.j. potvrda o visini plate možete je odštampati putem linka: https://www.ess.gov.si/iskalci_zaposlitve/prijava_brezposelne_osebe/denarno_nadomestilo ili ga možete preuzeti u kancelariji za rad, a koji popunjava vaš bivši poslodavac.


ROKOVI
Naknada u slučaju nezaposlenosit pripada vam u potpunosti od dana nakon završetka obaveznog osiguranja, ako se prijavite na Zavod za zapošljavanje Slovenije u roku od 30 dana od isteka obaveznog osiguranja i zatražite novčanu naknadu. U slučaju da podnesete zahtev nakon navedenog roka, dužina povraćaja će biti skraćena. Trajanje primanja će se smanjiti za broj dana koji je prošao od 31. dana od prestanka obaveznog osiguranja do datuma prijave Zavodu za zapošljavanje Republike Slovenije.

Vremenski rok se ne vodi u slučaju bolesti, opravdanosti za roditeljski dodatak, tokom vojne dužnosti, obavljanja zadataka ili obuke za zaštitu i spasavanje, prestajanja pripora ili zatvorske kazne ili obrazovne i zaštitne mere do 6 mjeseci.

Nakon prestanka navedenih razloga, registrujte se u Kancelariji u roku od 30 dana i podnesite zahtev. Ako podnesete zahtev nakon tog roka, ukupna dužina povraćaja se smanjuje za dužinu kalendarskih dana od 31. dana od prestanka osiguranja do datuma podnošenja zahtjeva.

Osiguranik koji se u roku od 30 dana od prestanka osiguranja zaposli, dobija pravo na novčanu nadoknadu ako se prijavi na Zavod i podnosi zahtjev za ostvarivanje prava prije dana novog zapošljavanja.

PERIOD PRIMANJA NOVČANE NADOKNADE
Vreme za primanje novčane naknade zavisi od perioda osiguranja, i to:
  • 2 meseca ako ste mlađi od 30 godina, a bili ste osigurani najmanje 6 meseci u poslednjih 24 meseca pre nego što ste postali nezaposleno lice,
  • 3 meseca ako ste osigurani za 9 meseci do 5 godina,
  • 6 meseci, ako ste osigurani 5 do 15 godina,
  • 9 meseci, ako ste osigurani 15 do 25 godina,
  • 12 meseci ako ste osigurani preko 25 godina,
  • 19 meseci, ako ste stariji od 50 godina i osigurani su preko 25 godina,
  • 25 meseci ako ste preko 55 godina i osigurani ste preko 25 godina.

U koliko ste već pravo na novčanu nadoknadu u proteklom periodu izvršili i želite ponovo da koristite tu mogučnost, u tom slučaju vam se period osiguranja , od koje vam je bilo pravo za nadoknadu već odmereno, a period osiguranja na osnovu primanja nadoknade ne uključuju  u period osiguranja za odmeru novog prava do novčane nadoknade.

Postoji izuzetak u koliko ste stariji od 57 godina i imate najmanje 35 godina osiguranja, onda se vam kod ponovnog koriščenja prava do nadoknade u period osiguranja za odmeru prava uključuje t.j. računa kompletan period, kad ste bili osigurani, takođe i period trajanja primanja nadoknade.

VISINA NOVČANE NADOKNADE
  • Prva tri meseca od primanja iznosa novčane naknade iznosi 80% prosečne mesečne zarade,
  • U narednih devet mjeseci, 60% prosečne mesečne zarade,
  • nakon isteka jedne godine, 50% prosječne mjesečne plate, koju ste primili tokom perioda od 8 meseci (ispod 30 godina starosti u trajanju od 5 meseci) pre meseca kada je nastupila nezaposlenost.

Plaćena novčana naknada ne može biti niža od 350 evra, a ne veća od 892,50 evra bruto.


Novčana nadoknada se isplaćuje 15. u mesecu za prethodni mjesec. Na primjer, da pada 15. dan u subotu, nedjelju, za vreme praznika ili kao slobodan dan, novčana nadoknada se obično isplaćuje ranije, a to je 13. ili 14. u mjesecu za prethodni mjesec.

Izvor: Zavod Republike Slovenije za zaposlovanje https://www.ess.gov.si/iskalci_zaposlitve/prijava_brezposelne_osebe/denarno_nadomestilo

BESPLATNE OBUKE SLOVENAČKOG JEZIKA
Program Početne integracije imigranata – ZIP program je besplatan program za učenje slovenačkog jezika, koji uključuje poznavanje slovenačkog društva. Državljani trećih zemalja imaju pravo da prisustvuju kursu. Kursevi se obavljaju u rasponu od 180 ili 60 + 120 sati, u zavisnosti od boravišne dozvole koju imate.

Da biste pohađali kurs, morate dobiti poseban sertifikat o ispunjavanju uslova, da biste mogli učestvovati u tom  programu koji izdaje Upravna enota. Za podnošenje zahteva i izdavanje potvrde moraćete odvojiti 22,60 EUR.

ZIP programi su besplatni.  Troškove krije Ministarstvo unutrašnjih poslova i Evropski fond za azil, migraciju i inkluziju (tj. AMIF). Vaš trošak su putni troškovi i troškovi nastavnih sredstava i materijala.

Ako ste pohađali najmanje 80% sati, nakon završetka programa, imate pravo na besplatni test na slovenačkom jeziku na osnovnom nivou.

Za više informacija o programu obratite se najbližem organizatoru kursa.

Lokacije
  • u Ljubljani, Domžale, Grosuplje, na Vrhniki i u Kamniku
    Cene Štupar – CILJ
    Linhartova cesta 13
    SI-1000 Ljubljana
  • u Celju, Zagorju, Trbovlje i Slovenske Konjice
    VERIS d.o.o.
    Stegne 7,
    SI-1000 Ljubljana
  • u Kopru, Izoli, Piranu, Ilirski Bistrici i Sežani
    VERIS d.o.o.
    Stegne 7,
    SI-1000 Ljubljana
Učenje slovenačkog jezika ON-LINE
https://www.slonline.si/sl/

SINDIKATI

PRAVNA VARNOST



USTANOVE

DIPLOMATSKA PREDSTAVNIŠTVA V REPUBLICI SLOVENIJI

Republika Hrvatska

Ljubljana
Veleposlaništvo Republike Hrvatske u Republici Sloveniji
Gruberjevo nabrežje 6
1000 Ljubljana
SLOVENIJA
Mail:
vrhslo@mvep.hr
www.si.mvep.hr
Vesna Terzić, izvanredna i opunomoćena veleposlanica
Tel.: +386 1 200 44 01, konz. +386 1 200 44 08
U redovno vrijeme Veleposlaništva:
• ponedjeljak-petak 9.00-17.00
Uredovno vrijeme Konzularnog odjela Veleposlaništva:(za stranke)
• ponedjeljak-petak 9.00-13.00

Maribor
Konzulat Republike Hrvatske u Republici Sloveniji, Maribor
Trg svobode 3
2000 Maribor
SLOVENIJA
Mail: sime.ivanjko43@gmail.com
prof.dr. Šime Ivanjko, počasni konzul
tel.: +386 41 705 417
U redovno vrijeme:
• ponedjeljak 10.00-12.00
• srijeda 16.00-18.00

Koper
Konzulat Republike Hrvatske u Republici Sloveniji, Koper
Garni hotel "Pristan"
Ferrarska 30 (1. kat)
6000 Koper SLOVENIJA
dr. sc. Božo Dimnik, počasni konzul+ 386 31 418 627
U redovno vrijeme:
• srijeda 14.00-16.00
• četvrtak 9.00-11.00
Možete nas nazvati i izvan službenog vremena na mobilni broj: +386 (0)31 418 627

Bosna i Hercegovina

Ljubljana
Kolarjeva 26
1000 Ljubljana
Slovenija
Tel.: + 386 1 23 43 250
Mail: ambasadabih@siol.net
www.ambasadabih.si


Konzulat
Kolarjeva 26,
1000 Ljubljana
Slovenija
Tel.: + 386 01 23 43 259
konzulat@siol.net
www.ambasadabih.si
Rad sa strankama: Ponedjeljak - petak, 09:30 - 13:00
Telefonski kontakt: Ponedjeljak - petak, 14:00 - 15:00

Ambasada Republike Srbije
Slomškova 1
1000 LJUBLJANA
SLOVENIJA
Radno vreme
Ponedeljak - petak: 8:30 – 16:30 časova
Konzularno odeljenje (rad sa strankama): 09:00 - 12:00 časova
Telefonske informacije: 12:00 - 13:00 časova
Tel.: + 386 1 438 01 11, 438-01-10
Mail: embassy.ljubljana@mfa.rs http://www.ljubljana.mfa.gov.rs

UPRAVNE ENOTE V REPUBLICI SLOVENIJI
  Upravne enote su veza između države i državljana.

Upravne enote obezbeđuju upravne usluge na području
  • unutrašnjih poslova(lični dokumenti, prijava prebivališta, poslovi javnog reda, područje stranaca, matičnih pitanja, …),
  • saobraćaj(registracija vozila,  izdavanje vozačkih i saobraćajnih dozvola,...)
U kontakt sa Upravnom enotom dolazi svaki državljan.

Upravne enote teže pravnoj, stručnoj, profesionalnoj i efikasnoj administrativnoj službi koja je prilagođena vašim potrebama. Oni vam pružaju sve neophodne informacije koje ćete rado podeliti sa njima, a takođe će trebati vremena da pomognu u rješavanju i u vezi vaših administrativnih pitanja.
Spisak Upravnih enota u Republici Sloveniji sa navedenim adresama i radnim vremenom

http://www.upravneenote.gov.si/

ZAVOD REPUBLIKE SLOVENIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE
Zavod za zapošljavanje Republike Slovenije je jedna od ključnih institucija na tržištu rada. To je nezavisno pravno lice sa statusom javne institucije, koja posluje ravnomerno za teritoriju Republike Slovenije.

Osnovne aktivnosti Instituta su;
  • zapošljavanje i savetovanje za u vezi zaposlenja
  • vodič za prevoznike
  • sprovođenje osiguranja za slučaj nezaposlenosti
  • sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja
  • izdavanje radnih dozvola i zapošljavanje stranaca
  • izrada analitičkih, razvojnih i drugih stručnih materijala iz oblasti delatnosti Instituta
  • informacije o tržištu rada, informacije od javnog karaktera.
Korisnici usluga Zavoda su nezaposlena lica, poslodavci, lica kojima je potrebna stručna pomoć u zapošljavanju i karijernom vođenju, stručne institucije i ponudnici programa zapošljavanja, socijalni partneri i javnost.

Adrese i radno vreme
Adrese, telefonski brojevi i ostale informacije u vezi kontakta i mape.

Proverite, kad, kako in gde nas možete kontaktirati u Centralnoj službi, u područnim službama i kancelarijama za rad,  kariernim centrima, Službi za zapošlavanje stranaca i EURES-u.
https://www.ess.gov.si/o_zrsz/naslovi_in_uradne_ure

Služba za zapošljavanje stranaca
https://www.ess.gov.si/o_zrsz/naslovi_in_uradne_ure/izpis?OEN=9924&jezik=slo  

ZAPOSLENJE U SLOVENIJI

Prijavljivanje u bazu kandidata za regrutaciju i selekciju

Politika Privatnosti

© 2018 Workforce | All rights reserved | Developed by FrodX